Ћирилица | Latinica

Priprema za sadnju leske: Popravka zemljišta

Popravka zemljišta  nakon analize

Popravku zemljišta treba obaviti pre rigolovanja, na osnovu rezultata analize potencijala plodnosti zemljišta koju sprovode referentne laboratorije i odgovarajuće stručne službe.

Pročitajte još i o uzorkovanju zemljišta za slanje na analizu.

Ukoliko analize pokažu da postoji potreba za popravkom zemljišta, neophodne je da se sprovedu mere agromelioracija.

Pod agromelioracijom se podrazumeva:

Rezultati analize mogu uspešno da se koriste i u narednim godinama pri đubrenju mladih voćaka leske. Svaki drugi način đubrenja zemljišta je nepouzdan i može da izazove neželjene reakcije, a proizvođače izloži nepotrebnim materijalnim troškovima.

Popravka pH vrednosti zemljišta

Unošenje krečnjaka – Kalcizacija      

Na kiselim i jako kiselim zemljištima čije su pH vrednosti manje od 4,5 vrši se unošenje krečnjaka. Unošenjem krečnjaka ili kalcizacijom, poboljšava se struktura i plodnost zemljišta.

Kao materijal za kalcizaciju koristi se mleveni kreč (kalcijum karbonat), ili dolomit (kalcijum-magnezijum-karbonat), negašeni kreč (kalcijum-oksid) ili gašeni kreč (kalcijum-hidroksid). Preporučuje se da se ⅔ krečnjaka rasture po celoj površini i zaoru na dubinu od 50 cm u prvoj godini pripreme zemljišta, a ⅓ da se zaore na dubinu od 20 do 25 cm u godini koja prethodi sadnji ili po obavljenoj sadnji u proleće.

 Preobilne količine kalcijuma mogu da blokiraju usvajanje pojedinih mikroelemenata kao što je gvožđe, cink, mangan, bor i dr. U takvim slučajevima može doći do pojave hloroze na lišću.

Kalcizacija je uspešna samo ako se uporedo sa krečnjakom rasture i zaoru organska đubriva.

Merama kalcizacije se direktno utiče na popravku kiselosti, odnosno reakcije zemljišta. Na taj način se pospešuje bolja apsorcija biogenih makro i mikro elemenata korenovim sistemom voćaka.

Zakišeljavanje zemljišta – Acidizacija

Na alkalnim (baznim) zemljištima popravka pH vrednosti vrši se acidizacijom ili zakišeljavanjem, korišćenjem kiselih đubriva. Najčešće se unosi sulfat gvožđa u toku perioda zimskog mirovanja. Na takvim zemljištima se koriste đubriva kisele reakcije.

Povećanje sadržaja humusa

Povećanje sadržaja humusa vrši se procesom humizacije.

Humizacija se spovodi rasturanjem dobro zgorelog stajnjaka po celoj površini u količini od 40‒50 t/ha. Preporučljivo je da se predviđena količina stajnjaka unese na isti način kao i unošenje krečnjaka (⅔ stajnjaka zaorati na dubinu do 40 cm, a ⅓ na 20‒25 cm).

U nedostatku stajnjaka, mogu da se koriste biljke za zelenišno đubrenje (lupina, stočni grašak, grahorica, uljana repica i sl.). Ove biljke se seju u godini koja prethodi sadnji (proleće), a zaoravaju se tokom leta u fazi pre punog cvetanja, kada imaju najveću vegetativnu masu. Usev lupine može da zameni i do 60 t/ha stajnjaka.

Biljke za zelenišmo đubrenje

Povećanje sadržaja fosfora i kalijuma

Povećanje sadržaja fosfora i kalijuma u zemljištu može se povećati unošenjem lako topivih fosfornih i kalijumovih đubriva (superfosfat, tomas fosfat, kalijumova so, kalijum hidroksid i sl.). Nivo lako pristupačnog fosfora i kalijuma povećava se za 1 mg na 100 g vazdušno suve zemlje zaoravanjem 60 do 70 kg/ha aktivne materije čistog fosfora i kalijuma, na dubinu od 40 do 50 cm.

Zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje

 

Više o sadnji leske, tehnologiji gajenja i merama nege možete naći u knjizi LESKA, autor: Dr. Rade Miletić.

Sve informacije i sadržaj knjige Leska možete naći na ovom linku.


 


Pratite nas

Jedno mišljenje na „Priprema za sadnju leske: Popravka zemljišta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *