Ћирилица | Latinica

O autoru

Dr Rade Miletić, naučni savetnik

Rade Miletić (1951.-2018.) je rođen 06. 08. 1951. godine u selu Crvenje kod Knjaževca. Osnovnu školu i Gimnaziju prirodno-matematičkog smera završio je u Knjaževcu.

Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu-Zemunu na voćarsko-vinogradarskom odseku 1997. godine. Završio je poslediplomske studije na istom fakultetu na grupi Pomologija i odbranio magistarsku tezu pod nazivom „Uticaj koncentracije i vremena tretiranja etrelom na silu odvajanja i kvalitet plodova višanja“.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Izučavanje populacije oraha na području Timočke krajine“ odbranio je 1994. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Biran je u zvanje istraživač-saradnik 1986, naučni-saradnik 1995, viši naučni saradnik 1999 i naučni savetnik 2008. godine.

Radnu karijeru započeo je 1979. godine u Zavodu za poljoprivredu u Zaječaru, koji je 1986. godine prerastao u Institut, pa u Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja pri Institutu za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Beograd na naučnoi straživačkim i stručnim poslovima u oblasti voćarstva.

Od 2006. godine je stalno zaposlen u Institutu za voćarstvo u Čačaku u Odelenju za tehnologiju gajenja voćaka.

Učestvovao je u realizaciji naučnoistraživačkih projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkograzvoja Republike Srbije. U periodu 2002-2004. godine bio je rukovodilac strateškog projekta tehnološkog razvoja „Ublažavanje i prevazilaženje posledica suše na biljnu proizvodnju“. Aktivno je učestvovao u realizaciji bilateralnog projekta „Uporedna ispitivanja pomološko-tehnoloških osobina sorti i vegetativnih podloga koštičavih vrsta voćaka“ u okviru programa sufinansiranja naučno-tehnološke saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske (2008-2010. godine).

Učestvovao je u realizaciji projekata Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, koji su imali za cilj očuvanje genetičkih resursa voćaka (Banka biljnih gena). U dužem periodu učestvuje u realizaciji posebnih projekta kod istog Ministarstva.

Do sada je objavio i saopštio sam ili u saradnji sa drugim autorima, preko 460 bibliografskih jedinica u međunarodnim i nacionalnim časopisima ili na skupovima međunarodnog i domaćeg nivoa.

Tokom službovanja u Zaječaru uporedo sa naučno istraživačkim radom, realizovao je i programe savetodavne stručne službe za regijon Timočke krajine, a kasnije za Zaječarski i delom Borski okrug.

Dolaskom u Institut za voćarstvo u Čačku, prevashodno se bavi tehnologijama podizanja, nege i eksplotacije voćnjaka. Istraživački rad se odnosi na izučavanje i evaluaciju savremenih sistema guste sadnje, rezidbe, ishrane, navodnjavanja i održavanje zemljišta i proređivanja plodova. Dugi niz godina bavio se istraživanjima u oblasti pomologije, selekcije, populacione genetike i fiziološke ekologije voćaka.

Uspostavio je koperativnu saradnju sa poljoprivrednim organizacijama i proizvođačima u oblasti voćarstva, posebno na unapređenju gajenja višnje, šljive, oraha i leske.


U medijima:

Dr Rade Miletić za MONDO: Lešnik je naša šansa.

Dr Rade Miletić za AGROKLUB: Zbog dobre cene orah sve veća investicija.

Dr Rade Miletić za B92: Lešnik će uzeti tron malini.

Dr Rade Miletić za TELEGRAF: Niste ni svesni koliko možete da zaradite za godinu dana od proizvodnje lešnika i oraha.

Dr Rade Miletić za POLITIKU: Ko gaji orah nije siromah.

Dr Rade Miletić za SRBIJA DANAS: „SAMO ZA STRPLJIVE: Bez puno muke, do 10.000 evra po hektaru godiš“.

Dr Rade Miletić za NOVOSTI: „Odlična zarada bez mnogo muke“.

Dr Rade Miletić za DŽENARIKU: „Uzgoj oraha i leske unosan posao“.