Ћирилица | Latinica

Леска у Србији

У Србији не постоје статистички подаци о површинама, броју стабала, приносима и производњи леске.

Процењује се да домаћа производња лешника износи од 800 до 1000 т. Таква производња не подмирује ни 5-10% од годишњих потреба кондиторске индустрије наше земље. У великој мери у Србији, преовлађује увоз над извозом. За домаће тржиште увози се од 90 до 95% од потребних количина. Трошкови увоза плодова леске су између осам и девет милиона долара годишње.

Умереноконтинентална клима наше земље обезбеђује оптималне могућности за успешну производњу лешника. Њено лако размножавање вегетативним путем треба да допринесе подизању нових, савремених плантажних засада, на знатно већим површинама.

Сортимент леске је доста разнолик.

Међутим, донедавно и поред постојања сортних листи, шириле су се сорте слабијег квалитета. Са друге стране, расадничари нису у могућности да понуде произвођачима довољне количине квалитетног садног материјала сорти, које су у складу са захтевима светског тржишта.

Ширење леске у великој мери је стихијско и неорганизовано са непознаницама које могу да угрозе њено успешно гајење. Леска се углавном гаји на окућницама, где даје одличне резултате. Нису ретки случајеви да се гаји и у комбинацији са кајсијом или орахом.

Последњих година расте интересовање произвођача за гајењем леске. На основу реализације садног материјала у Србији се годишње засади око 100 до 120 ха. Услед неповољних услова у фази припреме земљишта, неквалитетног садног материјала и неодговарајуће технологије гајења у узгојном периоду, највећи део ових површина се запоставља и не дочека период експлотације. Зато је неопходно да се истакне да је родност и повољни економски резултати производње леске са висококвалитетним плодовима вишеструке употребне вредности условљени сортиментом, али и повољним агроеколошким условима успевања и одговарајућим мерама технологије гајења.

Од велике је важности да се напомене да је леска заједно са орахом дугогодишња инвестиција, највећа у воћарској производњи, с обзиром на то да се позитивни финансијски ефекти обезбеђују између седме и десете године од заснивања засада. То је свакако један од важнијих разлога што се заостаје у подизању нових засада и масовнијем гајењу леске у Србији.

На подручју Републике Србије постоје рејони у којима леска може успешно да се гаји. Међу њима су претпланиска подручја Старе планине, Копаоника, Златибора, Пештерске висоравни, Власине и других подручја.

У условима високе технологије гајења, леска може успешно да се гаји и у равничарским подручјима, у долинама река и потока на целом подручју Србије. Услов је стриктно поштовање мера технологије гајења које условљавају високу родност и квалитет плодова.



Пратите нас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *