Ћирилица | Latinica

Најважније штеточине леске

Штеточине леске

Посебан проблем у узгоју леске представљају штеточине, јер причињавају знатно веће штете него болести леске. 

У наставку ћете видети најчешће штеточине леске на нашем подручју гајења. 

Лескова стрижибуба

Лескова стрижибуба

Лескова стрижибуба (Oberea linearis L.) – имаго се јавља у мају, када женка полаже јаја у младе леторасте. Ларва буши ходник унутар летораста. У јесен, креће се према врху, а у пролеће према основи летораста. Током јуна, уочава се свенуло лишће, које се касније суши.

Ларва стрижибубе

Стрижибуба се превентивно уништава инсектицидима пре полагања јаја, односно заједно са третирањима против стеница и лескоточца, али је ефикасност слаба.

Ефикасније су механичке мере борбе, односно одстрањивање нападнутих летораста у круни леске. Нападнуте делове круне треба сечењем одстранити до основе, изнети из засада и спалити.

Лисне пипе

 

Сребрнасти листојед

 

Имаго и јаја смеђег листоједа

У време листања леске, могу се појавити веома бројне лисне пипе, односно сребрнасти листојед (Phyllobius argentatus L), смеђи листојед (Phyllobius ablongusi L) и др. Пипе грицкају лишће у виду полукружних отвора. Сузбијају се у стадијуму одраслог инсекта.

У круни леске, на лишћу током маја могу да се појаве гусенице дудовца (Hyphantria cunea Druy). Гусенице се развијају у гнезду, веома су прождрљиве и за кратко време могу да начине озбиљне штете, уништавањем младог лишћа.

Сузбијање се врши механичким уклањањем и спаљивањем гнезда, чим се уочи њихова појава.

 Лескина гриња

Лескина гриња (горе), здрави пупољци (доле) 

Лескина гриња (Phytoptus/Eriophyes avellanae Nal.) – распрострањена је у Европи, Азији, Америци и Аустралији. Симптоми гриња се уочавају током јесени и зиме, када поједини пупољци набубре. Код ових пупољака налазе се колоније гриња.

Нападнути пупољци и ресе у пролеће се не развијају. Обично се отворе у виду ружиног цвета и суше. Догађа се да се из њих развија деформисано лишће које се брзо суши. Осушено лишће опада, па гранчице остају огољене. Уколико је нападнута реса, она се деформише у облику шишарке и не продукује полен, односно не цвета.

Гриње из презимљених пупољака у пролеће прелазе у нове пупољке који су у фази формирања. Миграција гриња, у нашим условима, почиње средином априла, а завршава се током маја и почетком јуна насељавањем пазушних пупољака.

Интензивно размножавање гриња у пупољцима почиње крајем лета, када се и уочавају увећања пупољака. Гриње имају од две до шест генерација годишње. Чешће се јављају када су пролећа хладна и влажна.

Хемијско сузбијање врши се када је нападнуто 10% пупољака. Третирања се спроводе у време када се на леторастима формирају од 3 до 5 нових пупољака, тј. у фази миграције гриња. Третирања треба поновити након две недеље. Од акарицида ефиксни су Омите, Демитан, Ортус, Абамецтин.

Лескин рилаш

Имаго лескиног рилаша и оштећења на лишћу

Оштећења на плодовима и Ларва лескиног рилаша

Лескин рилаш, лескин сурлаш, лескин жижак (Balaninus nucum L.) – је штеточина распрострањена свуда где се гаји леска. Причињава велике штете. Може да нанесе штете од 25 до 70% у укупној производњи леске.

Има једну генерацију годишње. Презимљава у стадијуму ларве у земљишту на дубини од 10 до 20 цм. Када су температуре ваздуха више од 10 до 15С имага постају активна.

Допунски се хране лишћем, а после копулације имаго у јуну буши младе плодове и полаже јаја. У сваком плоду положи једно јаје. Једна женка у сезони оштети од 130 до 150 плодова. Испиљене ларве се хране језгром, док плод не опадне.

Крајем јула или током августа ларва излази из плода и завлачи се у земљиште где презимљава. Лескин рилаш у пролеће напада цветове и цветне дршке. Нагриза младо лишће и тек развијене ластаре, а у време формирања плодова, храни се језгром. Нападнути и оштећени плодови су нормалне величине, али раније опадају.

Заштита се састоји у обради земљишта (култивирање) током јесени и зиме, како би ларве биле избачене на површину и страдале од хладноће. Хемијска заштита се спроводи инсектицидима на бази Децис 2.5 ЕЦ, Воллеy 20-СП, Ацтара 25 WГ, Карате Зеон, Монометрин. Имаго се налази на биљци леске од 4 до 6 недеља, па третирања треба поновити од 2 до 3 пута.

Лескина лисна ваш

Лисне ваши

Лескина лисна ваш (Mysocallis coryli Schr.) – се скоро редовно јавља у засадима леске. Напада леторасте и плодове и изазива изнуривање биљака. Развија се на наличју лишћа. На оштећеном лишћу јавља се решетавост. У извесним случајевима напада купулу и младе плодове. Излучује обилне количине медне росе. Ваш презимљава у стадијуму јаја на гранчицама леске. У време листања, пиле се ларве које прелазе на лист. Максималну бројност достижу у јуну. Током лета, ова ваш мигрира на секундарне биљке, а на леску се враћа средином октобра када полаже зимска, презимљујућа јаја. Заштитна прскања се спроводе током зиме, пре цветања и током пролећа на сваке две недеље или по потреби у зависности од појаве лисних ваши.

Поред лисне ваши у фази зимског мировања могу да се нађу и колоније штитастих ваши (Lecanium coryli L.). Rezidbom, grančice sa kolonijama štitastih vaši treba ukloniti i izneti iz zasada.

Гриње

Током августа на лишћу леске могу да се појаве гриње (Pananychus ulmi, Tetranychus spp.). Гриње се сузбијају акарицидима (Омите 570 ЕЦ, Абамецтин, Демитан 200-СЦ).

Штетне стенице

штетне стенице

Плод леске нападају и штетне стенице (Dolycoris baccarum L., Carpocoris purpuroipennis Deg., Palomena prasina L., и др.).

Штете од напада стеница се уочавају одмах након оплодње. Оштећења се примећују на плоду, на месту убода где остаје беличаста тачка. Нападнути плодови су без језгре и превремено опадају или остају на гранама до бербе. У случају, када нападнути плодови остану на грани до бербе, неупотребљиви су, јер имају непријатан мирис.

 

Више о садњи леске, технологији гајења и мерама неге можете наћи у књизи ЛЕСКА, аутор: Др. Раде Милетић.

Више информација и поручивање књиге.


 


Пратите нас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *