Ћирилица | Latinica

Облачинска вишња у Србији

Облачинска вишња у Србији

У структури воћарске производње у Србији, вишња је међу водећим врстама. Према броју родних стабала је на трећем месту, одмах иза шљиве и јабуке. Карактеристично је да у производњи доминира индустријска, ситноплодна Облачинска вишња.

Oblačinska višnja

Oблачинска вишња  (Prunus cerasus L)

Не постоје поуздани подаци, али њен удео у укупној производњи процењује се на 60 до 70 па и 75% у односу на остале сорте вишње.

Захваљујући биолошким особинама и привредном значају Облачинска вишња је у нашој земљи, а посебно у јужној и југоисточној Србији нашла погодно тле за успешно гајење.

Порекло и историја гајења

Обичнска вишња потиче из блискоисточног центра генетичке варијабилности који покрива простор Мале Азије, Ирана, Ирака, Сирије, Кавказа, и Европе. Подручје на коме успева вишња је знатно шире , простире се на западу до Швајцарске и Јадранског мора, Немачке на северу и Каспијског језера на југоистоку.

Почетак култивације вишње датира у време настанка хеленске – старо Грчке цивилизације .

Писани трагови о гајењу вишње потичу из старог Рима где је Плиније Старији у I веку нове ере описао 10 сорти трешње и вишње. Плиније Млађи наводи да су у шумама око Рима расле вишње које су се размножавале изданцима.

Из Русије И Аустро-Угарске монархије вишњу су у Србију, донели наследници наших исељеника из времена Арсенија III и Арсенија IV Чарнојевића.

Са ослобађањем Србије од турског ропства, повратници из аустроугарске (Банат-Александрово) у постојбину предака донели су и изданке вишње. Из Баната, вишња је најпре донесена на подручју Прокупља. Изданци ове вишње су се неконтролисано ширили и гајили на окућницама. Много година касније, Земљорадничка задруга у Облачини код Прокупља је 1959. године подигла први плантажни засад, користећи изданке од вишње која је донесена из Александрова.

Овај засад је уматичен 1969. године, одакле је започета производња садница, под спонтаним, а већ коришћеним именом Облачинска вишња.

Plantaža oblačinske višnje

Плантажа облачинске вишње

Експанзија гајења вишње у Србији почиње масовним гајењем Облачинске вишње седамдесетих година прошлог века. Први засади су настали у околини Прокупља, а масовно гајење је настављено на имањима тадашњих пољопривредних комбината и задруга на подручју Књажевца, Смедерева, Лесковца и Вучја.

Производња облачинске вишње у србији

Најзначајније производне површине под Облачинском вишњом се налазе на подручју Србије. Извесно је да се она задњих деценија гаји и у земљама нашег окружења, али и на подручу земаља постанка, првенствено у европском делу бившег Совјетског Савеза.

Berba višnje

Берба вишње

Више од 70% укупне производње сконцентрисан је на подручју центалне Србије. Највише је заступљена на подручју Нишавског, Јабланичког и Зајечарског округа и београдског подунавља.

Према различитим изворима, сматра се да Облачинска вишња у укупној производњи у Србији учествује са 60 до 70%. Остало су клонови вишње циганчице, фекетићке вишње и сорте крупних плодова које се окалемљене гаје на подлози дивље тршње, или у појединим подручјим на сејанцу магриве.

Најчешће се гаје на окућници или у мањим плантажним засадима . То је основни разлог да се детаљно позабавимо овом сортом вишње. Све о особинама и специфичностима гајења Облачинске вишње, можете наћи у истоименој књизи.

Бенефити гајења облачинске вишње

Облачинска вишња је високо рентабилна воћарска култура јер релативно брзо ступа на род, рано сазрева, има добру реализацију и пласман плодова, па остварује задовољавајуће финансијске резултате.

Размножава се однегованим изданцима, који су јефтинији од калемљених садница. У периоду узгоја и плодоношења задовољава се скромнијим мерама технологије гајења (обрада земљишта, ђубрење, резидба заштита од болести и штеточина).

Успева на већим надморским висинама и на сиромашнијим земљиштима. Посебно је погодна на земљиштима која су подложна ерозионим процесима.

Успешно се гаји у сушнијим подручјима Србије, где друге врсте воћака не могу успешно да плодоносе и доносе чак ни приближне финансијске резултате као Облачинска вишња.

У подручјима гајења, радна снага за бербу плодова још увек није дефицитарна, што многим породицама обезбеђује значајне приходе. Уз то могућност механизоване-машинске бербе, која се све више примењује, појефтињује бербу и смањује трошкове производње, па произвођачима обезбеђује веће приходе и бољи животни стандард.

Век експлотације је од две до три деценије.

Више о вишњи и свим фазама садње, гајења и мерама неге можете наћи у књизи Облачинска Вишња, аутор Др. Раде Милетић.

Више информације и садржај књиге Облачинска Вишња можете наћи на овом линку.


Уколико желите да Вам текстови које објављујемо стижу е-поштом, попуните ово поље


Пратите нас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *