Ћирилица | Latinica

Период зимског мировања вишње

Годишњи циклус вишње дели се на период зимског мировања и период вегетације. Период зимског мировања траје од почетка опадања лишћа у јесен па до почетка развоја пупољака у пролеће.

Практично, период зимског мировања почиње три недеље након опадања лишћа. У овом периоду животне функције воћака се своде на минимум.

Зимско мировање вишње одликује се заустављањем пораста и процеса фотосинтезе.

То се односи и на процесе дисања и биохемијских трансформација органских материја, од којих зависи успешно презимљавање воћака. У нашим условима период зимског мировања почиње крајем октобра или почетком новембра, а завршава се у другој половини марта или најчешће почетком априла.

Зимско мировање се дели на перод дубоког-биолошког и на период еколошког-принудног мировања.

Биолошко мировање

условљено је наследним карактеристикама врсте и генотипа. У периоду биолошког мировања вегетација се не може изазвати. Зато се овај део зимског мировања назива и конституционо мировање. Познавање услова и трајања биолошког мировања је веома значајно.

Познато је да само оне воћке које су биле изложне ниским температурама током зимског периода, у пролеће када се створе повољни услови, нормално ступе у период вегетације који се одликује вегетативним порастом, цветањем и плодоношењем. Дискутабилно је време трајања изложености воћака ниским температурама.

Преовладава мишљење да су то температуре од 50C до 70C. Број дана са оваквим температурама износе од 15 до 30. Превише благе и топле зиме, када воћке вишње нису биле довољно изложене ниским температурама могу у пролеће да изазову физиолошке поремећаје. То се односи на осипање цветних пупољака, позним временом почетка листања, неуједначеним цветањем, слабим заметањем и јачим опадањем заметнутих плодова. Последица оваквих појава је слабија родност воћака вишње. У нашим континенталним условима ове појаве се ретко догађају.

Еколошко мировање

условљено је факторима спољне средине, првенствено температурама ваздуха и расположивим падавнама у току зимског периода. Практично, еколошко мировање је принудно јер га условљавају неповољни метереолошки фактори, првенствено ниске температуре. Са повећањем температура ваздуха, еколошко мировање се прекида, провоцира се бубрење пупољака и почетак вегетације. У нашим условима оно траје нешто дуже, најчешће од марта до априла.

Температура, ветар, снег током периода зимског мировања

Вишња добро подноси ниске зимске температуре, без израженијих температурних колебања, која могу да изазову оштећења пупољака па и вегетативних органа (гране и гранчице различите старости).

Температурне амплитуде за успешно гајење вишње су од -250C до 350C. У зависности од свих услова у фази зимског мировања Облачинска вишња измрзава на температурама нижим од -25 до -270C, па чак и на -300C.

Вшњи је потребно да у току зиме буде изложена спољашним температурама нижим од 7,20Ц у трајању од 1200 часова (Цхилдерс, 1975), док Фауст (1989) наводи податке од 600 до 1.500 часова. Овакве температуре су неопходне воћкама да би прошле период зимског мировања у коме се одвијају физиолошки процеси који условљавају нормалан почетак нове вегетације, цветање и плодоношење.

У фази еколошког мировања повећава се осетљивост воћака вишње према ниским зимским температурама. У том периоду температуре од -10 до -120C могу да изазову значајна оштећења. На почетку вегетације, цветне пупољке оштећују ниске температуре од -3,80C. Отворени цветови Облачинске вишње, измрзавају на -2,80C, а тек заметнути плодићи на -0,5 до -1,00C, по чему спада у групу најотпорнијих континенталнх воћака. У оптималним условима цветања и заметања плодова, висок принос може да се оствари уколико измрзне 30% цветних пупољака, а просечан принос ако измрзне 50% од укупног броја цветних пупољка (Сзабо, 2003).

Снег

Током периода зимског мированај један од најизраженијих еколошких фактора је снег.
Снег обезбеђује земљиште водом током зимског периода, а нарочито у пролеће када наступи његово лагано отапање. Мења радијациони режим земљишне површине и штити корен од измрзавања. У пролеће снег спречава наизменично загревање и хлађење земљишта и успорава почетак вегетације и ако у том периоду долази до повећања температура ваздуха.

Снежни покривач и поред велике користи може да делује и неповољно, посебно ако је влажан, јер изазива повијање и ломљење скелетних грана и гранчица. Непожељне су и појаве када се снег на гранама претвори у лед. У таквим случајевима долази до непожељног повијања и ломљења свих вегетативних делова воћке.

Ветар

Утицај ветрова на воћке зависи од јачине, правца и учесталости, а посебно од периода у коме се јављају.

На промајним местима са сталним струјањем ваздуха, мања је и могућност појаве касних пролећних мразева. У таквим условима присуство ветра помаже у покретању хладне ваздушне масе, њеном мешању са топлијим слојевима ваздуха, краћем задржавању у воћњаку. Све то доприноси и бољем усвајању угљендиоксида. Овакви ветрови утичу и на смањење релативне влажности ваздуха у круни, а тиме и на смањену појаву гљивичних болести.

Јаки ветрови су непожељни, наносе велике штете вишњи.На изразито ветровитим теренима у циљу умањења негативног дејства јаких ветрова подижу се ветрозаштитни појасеви које чини високо шумско листопадно дрвеће, најчешће топола.

Текст је преузет из књиге “Облачинска вишња” Др Радета Милетића. Више о књизи и облачинској вишњи можете сазнати на www.rademiletic.com/knjiga-oblacinska-visnja/

Уколико желите да Вам текстови које објављујемо стижу е-поштом, попуните ово поље


Пратите нас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *