Ћирилица | Latinica

Вишња – храна и лек

Вишња – храна и лек

Плодови вишње се примарно користе у индустрији прераде за производњу различитих прехрамбених производа. Од плодова вишње се справљају сирупи, сокови, мармелада, компот, слатко, воћни јогурт, чоколадне бомбоне. Користите се и за смрзавање и сушење.

Од плодова се могу справљати и алхохолна пића као што су ликери и ракија вишњевача. У кулинарству плодови се користе за справљање пита, колача, чоколадних десерта, торти, кремова, сладоледа и многих других прехрамбених производа.

Коштице вишње које остају као отпадци након прераде плодова се могу користити за производњу активног угља који је доброг квалитета .

Нутритивни састав вишње

Јестиви део плода вишње састоји се од воде, шећера, органских киселина, протеина, масних материја, дијететских влакана, минералних материја, витамина, фенолних једињења, ароматичних материја и др.

Вода има највећи удео у плодовима вишње (75-90%) у којој су растворени сви наведени хранљиви и дијететски састојци.

Шећери су важни енергетски састојци плода. Удео шећера варира од 8 до 17% .У 100 г свеже масе јестивог дела плодова има око 8,49 г укупних шећера и то глукозе 4,18 г, фруктозе 3,51 г и сахарозе 0,80 г.

Киселост плодова зависи од удела органских киселина . Заједно са шећерима органске киселине одређују укус плода вишње, односно индекс сласти. За плодове вишње он износи од 3 до 8 .

Протеини (беланчевине) у плодовима вишње се налазе у малим количинама (0,6-1,4%). Изграђене су од аминокиселина. У плодовима се налази и мала количина слободних аминокиселина.

Масне материје (липиди) налазе се у јестивом делу плода у малим количинама (0,1-0,5%). Семенке садрже знатно веће количине (15-47%) Доминирају незасићене масне киселине линолна и олеинска.

Дијететска влакна су нерастворљиви део биљака. Њихив садржај је око 1,6% у плоду. По хемијском саставу су углавном полисахариди. Влакна могу бити нерастворљива (целулоза и лигнин) и растворљива (пектини).

Минералне материје су заступљене у плоду од 0,3 до 0,5%. Највише има калијума (173 мг), а за њим следе фосфор (15 мг), калцијум (16 мг), магнезијум (9 мг), натријум (3 мг), гвожђе (0,32 мг), манган (0,11 мг), цинк (0,10 мг) и бакар (0,10 мг Витамини су есенцијалне хранљиве материје које човечији организам не може да синтетише, већ их обезбеђује из хране коју конзумира. По садржају највише садрже витамин А, а у мањим количинама и витамине Ц, Б2, Б3, Б5, Б6, Е, К и др.

Енергетска вредност плодова вишње је 50 kcal(209 кЈ) на 100 г плодова. То је око четири пута мање у односу на исту количину хлеба.

Лековита својства вишње

„Генерално лековита својства вишње су разноврсна јер она храни и штити мозак, смањује ризик од дијабетеса, помаже код бубрежних сметњи, погодује систему за варење, подпомаже мршављењу (ниска калорчна вредност), побољшава сан, смањује ризик од срчаних болести, подпомаже код упале мокраћних канала, помаже код реуматизма и гихта.“ – из књиге  Облачинска Вишња.

Плодови вишње се одликују високим садржајем фенолних једињена, у првом реду антоцијана, који имају лековита својства. Фенолна једињења су значајна због антиоксидативних својстава и повољног утицаја на људско здравље. Укупан садржај фенолних једињења у плоду вишње варира од 146 до 407 мг/100 г. Најзаступљеније класе фенолних једињења у плодовима су антоцијани, хидроксициметне киселине и флавоноли .

Антоцијани су веома значајни и доста заступљени у тамно обојених плодовима, међу којима спада и Облачинска вишња. Антоцијани имају јаку антиоксидативну активност јер неутралишу слободне радикале у метаболичким процесима људског организма.

Поред тога антоцијани и цијанидин инхибирају раст ћелија тумора дебелог црева код човека .Перили алкохол, једињење из групе монотерпена, које се налази у плоду вишње има антиканцерогено дејство.

Потврђено је да антоцијани и цијанидин изоловани из плодова вишње имају и аниоксидативно и анти инфалаторно дејство слично као прерарат аспирин .Екстракти антоцијана су ефикасни и код акутних и упалних болова .

Антоцијани имају значајну улогу у спречавању неуродегеративних процеса који могу довести до губитка памћења, деменције и Алцхајмерове болести. Утичу и на повећану производњу инсулина, а корисни су и у превенцији дијабетиса типа 2 и смањењу компликација од оштећења капилара.

Фенолна једињења из плодова вишње штите неуроне мозга од оксидативног стреса изазваних дејством слободних радикала.

Висок садржај калијума и мали садржај натријума позитивно утичу на снижавање крвног притиска.

К и Nа из вишње регулише крвни притисак

Дијететска влакна контролишу садржај шећера и липида у крви, а доприносе и смањењу ризика од појаве неких типова канцера, нарочито гастроинтестиналног тракта.

Витамин А смањује ризик од појаве неких типова канцера, смањењу лошег холестерола, јачању имунолошког система. Витамин Ц јача имуни систем и помаже у превенцији вирусних и бактеријских инфекција.

Плодови вишње су извор органског јода, који је неопходан за нормално функционисање штитне жлезде.

Мелатонин је производ лучења ендокрилне жлезде епифизе, која се налази у мозгу. Плодови вишње су један од неколико познатих извора мелатонина у храни. Овај хормон регулише сан и има изражена антиоксидативна својства. Познат је као „хормон задовољства“ контролише расположење и отклања депресије.

Вишња за миран сан

Петељке вишње садрже танине, флавоноиде (кверцетин, нарингенин, генистин, прунетин), алантоин, урсолну и олеинску киселину. Делује као диуретик и антидијаролик .

Од сувих петељки се припрема чај који служи за мршављење, против дијареје, упале мокраћних путева и бубрега и за растварање камена у бубрегу и бешици. Поспешује излучивање мокраће, чак и у случајевима кад не делују други диуретични препарати. Делује и на растварање слузи у бронхијама и потпомаже лакше искашљавање.

Семенке су ефикасно средство против глиста и боље излучивање мокраће и санирање кашља. Иситњене коштице у вину потпомажу растварање песка и камена у бубрезима и мокраћној бешици.

Како садрже гликозид амигдалин, који се у организму разлаже на веома отровну компоненту цијаводоничну киселину, дневна доза несме да буде већа од шест семенки . Иако је отрован амигдалин у малим количинама има терапеутско дејство јер стимулише дисање, побољшава варење, а повољан је и у превентивном лечењу канцера.

Смола која се јавља на расеченим местима коре стабла вишње, растворена у вину повољно делује на ублажавање дуготрајног кашља. Уколико се смола рствори у сирћету може да се користи против перути .

Лишће се користи за справљање крема за негу коже

Потпомаже сузбијању перута и ћелавости. Петељке и кора користе се за справљање чајева који благотворно делују на људски организам.

Из свега наведеног се може извести закључак да је употрбна вредност вишње велика, посербно са аспекта исхране И здравља. Из тог разлога се треба потстицати садња овог благотворног воћа. Свакоме ко се одлучи на таква корак свакако ће од велике користи бити књига Облачинска вишња из које је и преузет текст о употребној и хранљивој вредности ове воћке.

 

 


Уколико желите да Вам текстови које објављујемо стижу е-поштом, попуните ово поље


Пратите нас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *