Ћирилица | Latinica

Višnja – hrana i lek

Višnja – hrana i lek

Plodovi višnje se primarno koriste u industriji prerade za proizvodnju različitih prehrambenih proizvoda. Od plodova višnje se spravljaju sirupi, sokovi, marmelada, kompot, slatko, voćni jogurt, čokoladne bombone. Koristite se i za smrzavanje i sušenje.

Od plodova se mogu spravljati i alhoholna pića kao što su likeri i rakija višnjevača. U kulinarstvu plodovi se koriste za spravljanje pita, kolača, čokoladnih deserta, torti, kremova, sladoleda i mnogih drugih prehrambenih proizvoda.

Koštice višnje koje ostaju kao otpadci nakon prerade plodova se mogu koristiti za proizvodnju aktivnog uglja koji je dobrog kvaliteta .

Nutritivni sastav višnje

Jestivi deo ploda višnje sastoji se od vode, šećera, organskih kiselina, proteina, masnih materija, dijetetskih vlakana, mineralnih materija, vitamina, fenolnih jedinjenja, aromatičnih materija i dr.

Voda ima najveći udeo u plodovima višnje (75-90%) u kojoj su rastvoreni svi navedeni hranljivi i dijetetski sastojci.

Šećeri su važni energetski sastojci ploda. Udeo šećera varira od 8 do 17% .U 100 g sveže mase jestivog dela plodova ima oko 8,49 g ukupnih šećera i to glukoze 4,18 g, fruktoze 3,51 g i saharoze 0,80 g.

Kiselost plodova zavisi od udela organskih kiselina . Zajedno sa šećerima organske kiseline određuju ukus ploda višnje, odnosno indeks slasti. Za plodove višnje on iznosi od 3 do 8 .

Proteini (belančevine) u plodovima višnje se nalaze u malim količinama (0,6-1,4%). Izgrađene su od aminokiselina. U plodovima se nalazi i mala količina slobodnih aminokiselina.

Masne materije (lipidi) nalaze se u jestivom delu ploda u malim količinama (0,1-0,5%). Semenke sadrže znatno veće količine (15-47%) Dominiraju nezasićene masne kiseline linolna i oleinska.

Dijetetska vlakna su nerastvorljivi deo biljaka. Njihiv sadržaj je oko 1,6% u plodu. Po hemijskom sastavu su uglavnom polisaharidi. Vlakna mogu biti nerastvorljiva (celuloza i lignin) i rastvorljiva (pektini).

Mineralne materije su zastupljene u plodu od 0,3 do 0,5%. Najviše ima kalijuma (173 mg), a za njim slede fosfor (15 mg), kalcijum (16 mg), magnezijum (9 mg), natrijum (3 mg), gvožđe (0,32 mg), mangan (0,11 mg), cink (0,10 mg) i bakar (0,10 mg Vitamini su esencijalne hranljive materije koje čovečiji organizam ne može da sintetiše, već ih obezbeđuje iz hrane koju konzumira. Po sadržaju najviše sadrže vitamin A, a u manjim količinama i vitamine C, B2, B3, B5, B6, E, K i dr.

Energetska vrednost plodova višnje je 50 kcal(209 kJ) na 100 g plodova. To je oko četiri puta manje u odnosu na istu količinu hleba.

Lekovita svojstva višnje

„Generalno lekovita svojstva višnje su raznovrsna jer ona hrani i štiti mozak, smanjuje rizik od dijabetesa, pomaže kod bubrežnih smetnji, pogoduje sistemu za varenje, podpomaže mršavljenju (niska kalorčna vrednost), poboljšava san, smanjuje rizik od srčanih bolesti, podpomaže kod upale mokraćnih kanala, pomaže kod reumatizma i gihta.“ – iz knjige  Oblačinska Višnja.

Plodovi višnje se odlikuju visokim sadržajem fenolnih jedinjena, u prvom redu antocijana, koji imaju lekovita svojstva. Fenolna jedinjenja su značajna zbog antioksidativnih svojstava i povoljnog uticaja na ljudsko zdravlje. Ukupan sadržaj fenolnih jedinjenja u plodu višnje varira od 146 do 407 mg/100 g. Najzastupljenije klase fenolnih jedinjenja u plodovima su antocijani, hidroksicimetne kiseline i flavonoli .

Antocijani su veoma značajni i dosta zastupljeni u tamno obojenih plodovima, među kojima spada i Oblačinska višnja. Antocijani imaju jaku antioksidativnu aktivnost jer neutrališu slobodne radikale u metaboličkim procesima ljudskog organizma.

Pored toga antocijani i cijanidin inhibiraju rast ćelija tumora debelog creva kod čoveka .Perili alkohol, jedinjenje iz grupe monoterpena, koje se nalazi u plodu višnje ima antikancerogeno dejstvo.

Potvrđeno je da antocijani i cijanidin izolovani iz plodova višnje imaju i anioksidativno i anti infalatorno dejstvo slično kao prerarat aspirin .Ekstrakti antocijana su efikasni i kod akutnih i upalnih bolova .

Antocijani imaju značajnu ulogu u sprečavanju neurodegerativnih procesa koji mogu dovesti do gubitka pamćenja, demencije i Alchajmerove bolesti. Utiču i na povećanu proizvodnju insulina, a korisni su i u prevenciji dijabetisa tipa 2 i smanjenju komplikacija od oštećenja kapilara.

Fenolna jedinjenja iz plodova višnje štite neurone mozga od oksidativnog stresa izazvanih dejstvom slobodnih radikala.

Visok sadržaj kalijuma i mali sadržaj natrijuma pozitivno utiču na snižavanje krvnog pritiska.

K i Na iz višnje reguliše krvni pritisak

Dijetetska vlakna kontrolišu sadržaj šećera i lipida u krvi, a doprinose i smanjenju rizika od pojave nekih tipova kancera, naročito gastrointestinalnog trakta.

Vitamin A smanjuje rizik od pojave nekih tipova kancera, smanjenju lošeg holesterola, jačanju imunološkog sistema. Vitamin C jača imuni sistem i pomaže u prevenciji virusnih i bakterijskih infekcija.

Plodovi višnje su izvor organskog joda, koji je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde.

Melatonin je proizvod lučenja endokrilne žlezde epifize, koja se nalazi u mozgu. Plodovi višnje su jedan od nekoliko poznatih izvora melatonina u hrani. Ovaj hormon reguliše san i ima izražena antioksidativna svojstva. Poznat je kao „hormon zadovoljstva“ kontroliše raspoloženje i otklanja depresije.

Višnja za miran san

Peteljke višnje sadrže tanine, flavonoide (kvercetin, naringenin, genistin, prunetin), alantoin, ursolnu i oleinsku kiselinu. Deluje kao diuretik i antidijarolik .

Od suvih peteljki se priprema čaj koji služi za mršavljenje, protiv dijareje, upale mokraćnih puteva i bubrega i za rastvaranje kamena u bubregu i bešici. Pospešuje izlučivanje mokraće, čak i u slučajevima kad ne deluju drugi diuretični preparati. Deluje i na rastvaranje sluzi u bronhijama i potpomaže lakše iskašljavanje.

Semenke su efikasno sredstvo protiv glista i bolje izlučivanje mokraće i saniranje kašlja. Isitnjene koštice u vinu potpomažu rastvaranje peska i kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici.

Kako sadrže glikozid amigdalin, koji se u organizmu razlaže na veoma otrovnu komponentu cijavodoničnu kiselinu, dnevna doza nesme da bude veća od šest semenki . Iako je otrovan amigdalin u malim količinama ima terapeutsko dejstvo jer stimuliše disanje, poboljšava varenje, a povoljan je i u preventivnom lečenju kancera.

Smola koja se javlja na rasečenim mestima kore stabla višnje, rastvorena u vinu povoljno deluje na ublažavanje dugotrajnog kašlja. Ukoliko se smola rstvori u sirćetu može da se koristi protiv peruti .

Lišće se koristi za spravljanje krema za negu kože

Potpomaže suzbijanju peruta i ćelavosti. Peteljke i kora koriste se za spravljanje čajeva koji blagotvorno deluju na ljudski organizam.

Iz svega navedenog se može izvesti zaključak da je upotrbna vrednost višnje velika, poserbno sa aspekta ishrane I zdravlja. Iz tog razloga se treba potsticati sadnja ovog blagotvornog voća. Svakome ko se odluči na takva korak svakako će od velike koristi biti knjiga Oblačinska višnja iz koje je i preuzet tekst o upotrebnoj i hranljivoj vrednosti ove voćke.

 

 


Ukoliko želite da Vam tekstovi koje objavljujemo stižu e-poštom, popunite ovo polje


Pratite nas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *