Ћирилица | Latinica

О аутору

Др Раде Милетић, научни саветник

Раде Милетић (1951.-2018.) је рођен 06. 08. 1951. године у селу Црвење код Књажевца. Основну школу и Гимназију природно-математичког смера завршио је у Књажевцу.

Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Београду-Земуну на воћарско-виноградарском одсеку 1997. године. Завршио је последипломске студије на истом факултету на групи Помологија и одбранио магистарску тезу под називом „Утицај концентрације и времена третирања етрелом на силу одвајања и квалитет плодова вишања“.

Докторску дисертацију под називом „Изучавање популације ораха на подручју Тимочке крајине“ одбранио је 1994. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Биран је у звање истраживач-сарадник 1986, научни-сарадник 1995, виши научни сарадник 1999 и научни саветник 2008. године.

Радну каријеру започео је 1979. године у Заводу за пољопривреду у Зајечару, који је 1986. године прерастао у Институт, па у Центар за пољопривредна и технолошка истраживања при Институту за истраживања у пољопривреди СРБИЈА, Београд на научнои страживачким и стручним пословима у области воћарства.

Од 2006. године је стално запослен у Институту за воћарство у Чачаку у Оделењу за технологију гајења воћака.

Учествовао је у реализацији научноистраживачких пројеката Министарства просвете, науке и технолошкогразвоја Републике Србије. У периоду 2002-2004. године био је руководилац стратешког пројекта технолошког развоја „Ублажавање и превазилажење последица суше на биљну производњу“. Активно је учествовао у реализацији билатералног пројекта „Упоредна испитивања помолошко-технолошких особина сорти и вегетативних подлога коштичавих врста воћака“ у оквиру програма суфинансирања научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске (2008-2010. године).

Учествовао је у реализацији пројеката Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, који су имали за циљ очување генетичких ресурса воћака (Банка биљних гена). У дужем периоду учествује у реализацији посебних пројекта код истог Министарства.

До сада је објавио и саопштио сам или у сарадњи са другим ауторима, преко 460 библиографских јединица у међународним и националним часописима или на скуповима међународног и домаћег нивоа.

Током службовања у Зајечару упоредо са научно истраживачким радом, реализовао је и програме саветодавне стручне службе за регијон Тимочке крајине, а касније за Зајечарски и делом Борски округ.

Доласком у Институт за воћарство у Чачку, превасходно се бави технологијама подизања, неге и експлотације воћњака. Истраживачки рад се односи на изучавање и евалуацију савремених система густе садње, резидбе, исхране, наводњавања и одржавање земљишта и проређивања плодова. Дуги низ година бавио се истраживањима у области помологије, селекције, популационе генетике и физиолошке екологије воћака.

Успоставио је коперативну сарадњу са пољопривредним организацијама и произвођачима у области воћарства, посебно на унапређењу гајења вишње, шљиве, ораха и леске.


У медијима:

Др Раде Милетић за МОНДО: Лешник је наша шанса.

Др Раде Милетић за АГРОКЛУБ: Због добре цене орах све већа инвестиција.

Др Раде Милетић за Б92: Лешник ће узети трон малини.

Др Раде Милетић за ТЕЛЕГРАФ: Нисте ни свесни колико можете да зарадите за годину дана од производње лешника и ораха.

Др Раде Милетић за ПОЛИТИКУ: Ко гаји орах није сиромах.

Др Раде Милетић за СРБИЈА ДАНАС: „САМО ЗА СТРПЉИВЕ: Без пуно муке, до 10.000 евра по хектару годиш“.

Др Раде Милетић за НОВОСТИ: „Одлична зарада без много муке“.

Др Раде Милетић за ЏЕНАРИКУ: „Узгој ораха и леске уносан посао“.