Podizanje zasada leske: Priprema zemljišta

U seriji tekstova o podizanju zasada leske su opisane sledeće faze:
– Priprema zemljišta za podizanje zasada leske;
– Razmeravanje i raspored sadnje leske;
– Izbor, nabavka sadnica leske i vreme sadnje;
– Sadnja leske na pripremljenom i nepripremljenom zemljištu;

Izbor terena za sadnju leske

Priprema zemljišta za podizanje zasada leske zavisi od plodnosti, fizičkih i hemijskih svojstava, visine podzemnih voda, reljefa i dr. Za podizanje zasada i plantaža leske najpovoljniji su tereni sa blagim nagibima, dobro provetreni. Izloženost terena blagim povetarcima je izuzetno povoljno jer se leska oprašuje vetrom.

U takvim uslovima je bolja aeracija i manja mogućnost pojave bolesti i štetočina. Treba izbegavati zatvorene terene usled slabe vazdušne drenaže, jer su voćke više izložene mrazevima i napadima bolesti i štetočina.

Krčenje

Nakon izbora terena sadnju leske, pristupa se krčenju ukoliko na njemu raste drveće i šiblje. Najvažnije je da se iz zemljišta izvade ostaci korenovog sistema prethodnih višegodišnjih biljaka. Njihovim eleminisanjem sprečava se pojava truležnice žila i rak korena na korenovom sitemu tek zasađenih, mladih voćaka leske.

Na krčevinama sadnju voćaka treba obaviti nakon 3-4 godine. S obzirom da zemljište posle krčenja ostaje neravno, neophodno je obaviti njegovo ravnanje i zatvaranje mikro depresija. To omogućava bolju, kvalitetniju sadnju i nesmetan rad mehanizacije. U međuvremenu na takvim terenima poželjno je gajiti okopavine, strnine ili biljke za zelenišno đubrenje. U vegetaciji koja prethodi agromelioracijama i osnovnoj obradi, poželjno je da se parcela tretira totalnim herbicidima u cilju suzbijanja višegodišnjih korova. Na ovaj način, u narednim godinama, obrada zemljišta na parceli biće jednostavnija sa smanjenim brojem okopavanja i kultiviranja.

Drenaža

Ukoliko je na odabranoj parceli visok nivo podzemnih voda, neophodno je izvršiti dreniranje. Za to je potrebna izgradnja sitema otvorenih kanala, ukopavanje perforiranih (plastičnih, glinenih) cevi, ili izrada krtičnjaka.

Sistem otvorenih kanala sačinjavaju obodni, sabirni i odvodni kanali. Obodni kanali odvode vodu koja se sakuplja sa susednih parcela, dok sabirni kanali odvode vodu sa parcele na kojoj se podiže zasad. Rastojanja između sabirnih kanala zavise od konfiguracije terena, učestalosti padavina i osobina zemljišta. Uloga odvodnih kanala je da sprovede vodu prihvaćenu iz sabirnih do glavnih kanala.

Iz dubljih slojeva zemljišta voda se može odstraniti kopanjem drenažnih jarkova na dubini od 70 do 100 cm i postavljanjem podzemnih perforiranih cevi ili jarkova u pravcu najvećeg pada. Na taj način, voda se izvodi izvan parcele. Suvišna voda može da se odstrani i pomoću drenažnog pluga (podrivača). Podrivač razbija dublji nepropusni sloj zemljišta na dubini od 80 cm i pravi kanal-krtičnjak kojim se odvodi suvišna voda.

Ukoliko ne postoje potrebe da se zemljište odvodnjava, posle krčenja i ravnanja terena pristupa se agromeliorativnim merama i rigolovanju.

Popravka zemljišta za sadnju leske

Popravku zemljišta treba obaviti pre rigolovanja, na osnovu rezultata analize potencijala plodnosti zemljišta koju sprovode referentne laboratorije i odgovarajuće stručne službe. Ukoliko analize pokažu da postoji potreba za popravkom zemljišta, neophodne je da se sprovedu mere agromelioracija.

Agromelioracija zemljišta

Pod agromelioracijom se podrazumeva popravka reakcije pH vrednosti zemljišta, povećanje sadržaja humusa, sadržaja lako pristupačnog fosfora i kalijuma. Rezultati analize mogu uspešno da se koriste i u narednim godinama pri đubrenju mladih voćaka leske.

Svaki drugi način đubrenja zemljišta je nepouzdan i može da izazove neželjene reakcije, a proizvođače izloži nepotrebnim materijalnim troškovima.

Uzorkovanje zemljišta

Ispitivanja fizičkih i hemijskih osobina zemljišta trabala bi se obaviti šest meseci pre sprovođenja mera agromelioracija.

Najbolje je da se zemljište uzorkuje kada je umerene vlažnosti, pogodno za rigolovanje. Broj pojedinačnih uzoraka zavisi od veličine parcele, ujednačenosti (homogenosti) zemljišta, nagiba, nadmorske visine i drugih činilaca od kojih zavisi dobijanje reprezentativnih rezultata.

Ukoliko se na planiranoj površini za sadnju leske utvrdi prisustvo većeg broja tipova zemljišta, neophodno je da se za svaki posebno izvrši uzorkovanje. To isto važi i ukoliko je zemljište različite strukture i dubine.

Za površinu od 5 ha potrebno je uzeti oko 25 pojedinačnih uzoraka, od kojih se formira jedan-reprezentativni za planiranu površinu.

Pojedinačni uzorci treba da se uzimaju što ravnomernije sa površine parcele po dijagonalama, šahovskom rasporedu ili cik-cak linijama. Uzorci zemljišta se uzorkuju ašovom ili sondom na dubini od 0 do 40 cm.

Ukoliko se uzorci uzimaju ašovom, otvara se jama veličine 30 x 30 cm i dubine 40 cm. Zatim se ašovom iseca vertikalno sloj zemljišta debljine od 3 do 5 cm po celoj dubini jame. Sonde za uzorkovanje zemljišta se ubušuju do potrebne dubine i u jednom mahu vadi uzorak zemljišta. Pojedinačni uzorci se mešaju, priprema se reprezentativni, težine od 1 kg, obeležava i dostavlja labaratoriji.

Više o popravci zemljišta možete pročitati u ovom članku.

Rigolovanje zemljišta

Kvalitetna osnovna priprema zemljišta je preduslov dobrom prijemu sadnica i porastu voćaka. Za podizanje zasada leske neophodno je izvršiti rigolovanje zemljišta na dubinu do 60 cm. U izvesnim slučajevima, dubina rigolovanja može da bude veća, naročito ako se sade sadnice okalemljene na sejancu mečje leske. Neophodno je rigolovanje cele površine, jer se korenov sistem žbunastih formi leske razvija u plićim slojevima zemljišta.

Rigolovanjem se narušava mikrobiološka ravnoteža, ali se aktiviraju velike količine inertnog zemljišta. Prevrtanjem zemljišta sa površine, koje je plodnije dospeva u zonu gde će se razvijati korenov sistema mlade voćke. Zemljište postaje rastresito sa povoljnim vazdušno-vodnim i toplotnim režimom. U rigolovanim zemljištima organska đubriva se brže razlažu, a bolja je i konzervacija vlage od atmosferskih padavina.

Podrivanje zemljišta

Povoljni efekti se postižu i podrivanjem zemljišta. Podrivanjem se utiče na rastresanje dubljih, nepropusnih slojeva zemljišta čime se poboljšava vazdušni režim i vodni kapacitet. Podrivači mogu da budu snabdeveni dodatkom za krtičnu drenažu, ili depozitorima za unošenje mineralnih đubrivia u dublje slojeve zemljišta. Podrivanje je efikasan i jeftiniji način pripreme zemljišta za sadnju od klasičnog rigolovanja. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava potrebno je kombinovati podrivanje sa rigolovanjem.

Za jesenju sadnju leske, rigolovanje ili podrivanje treba obaviti u proleće, a za prolećnu rano u jesen. Cilj je da se do momenta sadnje, zemljište dobro usitni, slegne i poravna.

Priprema zemljišta kopanjem jama je najnepovoljniji način i može da se koristi samo na suviše strmim terenima nepodesnim za rad mehanizacije ili kod sadnje pojedinačnih voćaka leske.

Više o sadnji leske kao i o drugim fazama gajenja i merama nege možete naći u knjizi LESKA, autor: Dr. Rade Miletić.

Sve informacije i sadržaj knjige Leska možete naći na ovom linku.

Pratite nas